Kada neko premine i iza sebe ostavi imovinu, ona se ne prenosi na naslednike automatski. Da bi se utvrdilo ko su naslednici, šta tačno čini zaostavštinu i kako se ona deli, vodi se ostavinski postupak.
Reč je o vanparničnom postupku u kome se utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz te zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima. U nastavku objašnjavamo kako postupak teče, korak po korak.
Ko pokreće ostavinski postupak?
Ostavinski postupak pokreće se na dva načina:
Po službenoj dužnosti — sud pokreće postupak čim sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno umrlim, te rešenjem imenuje javnog beležnika koji će taj postupak voditi. Najčešće se to dešava na osnovu smrtovnice koju matičar dostavlja sudu.
Po predlogu zainteresovanog lica — postupak može pokrenuti i svako pravno zainteresovano lice (na primer naslednik) podnošenjem predloga za pokretanje ostavinske rasprave.
Koji sud je nadležan?
Za raspravljanje zaostavštine nadležan je osnovni sud na čijem području je ostavilac (preminuli) u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište.
Ako ostavilac u vreme smrti nije imao prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Srbije, nadležan je sud na čijem području se nalazi pretežni deo zaostavštine.
Faze ostavinskog postupka
Postupak prolazi kroz nekoliko faza:
- Pripremanje raspravljanja zaostavštine
- Popis i procena imovine
- Postupak po prijemu smrtovnice
- Raspravljanje zaostavštine
- Donošenje rešenja o nasleđivanju
Pripremanje raspravljanja
Pre svega, javni beležnik utvrđuje osnovne preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac zaista preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament i da li postoje naslednici.
Raspravljanje zaostavštine
Ovo je ključna faza. Javni beležnik je dužan da raspravi sva pitanja od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, ko su naslednici, koliki su njihovi nasledni delovi i ko ima pravo na legat.
Javni beležnik zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine i na njega poziva sva zainteresovana lica — kako srodnike, tako i testamentarne naslednike i legatare, koji ne moraju biti srodnici.
Naslednička izjava — najvažniji trenutak ročišta
Na ročištu su zakonski i testamentarni naslednici dužni da daju nasledničku izjavu. Ona može biti:
- pozitivna — naslednik se prima nasledstva
- negativna — naslednik se odriče nasledstva
Važno je znati nekoliko pravila koja izazivaju najviše nedoumica:
Izjava ne može biti delimična ni uslovljena. Naslednik ne može da se primi samo prava, a da odbije obaveze, niti može svoju izjavu dati pod nekim uslovom.
Odricanje ne mora isključiti potomke. Negativna naslednička izjava ne isključuje pravo predstavljanja — naslednikov potomak može biti pozvan da nasledi umesto njega.
Odricanje „u korist" nekog drugog nije isto što i odricanje. Ovo je posebno bitan momenat. Ako se naslednik odrekne svog dela u korist drugog naslednika, to se pravno ne smatra negativnom izjavom, već pozitivnom — naslednik se zapravo prvo primio nasledstva, a zatim svoj deo poklonio drugome. Posledica je važna: taj deo zaostavštine oporezuje se kao poklon kod lica u čiju korist je dato odricanje.
Naslednička izjava može se dati i u pisanom obliku, ali tada mora biti overena kod javnog beležnika.
Šta ako se neko ne pojavi? Ako se naslednik ne pojavi na ročištu, sud uzima kao da je dao pozitivnu nasledničku izjavu.
Šta javni beležnik raspravlja, a šta ne
Javni beležnik na ostavinskoj raspravi raspravlja samo činjenice koje nisu sporne i na njih primenjuje pravo.
Ako se tokom rasprave pojavi sporna činjenica — na primer, jedan od naslednika tvrdi da je testament falsifikovan, ili da je povređen nužni deo — javni beležnik prekida raspravu rešenjem i upućuje stranke da taj spor reše u parničnom postupku. Tek po okončanju parnice nastavlja se ostavinska rasprava.
Rešenje o nasleđivanju
Nakon što utvrdi sve relevantne činjenice, javni beležnik donosi rešenje o nasleđivanju. Njime se utvrđuje:
- ko su naslednici umrlog
- koliki su njihovi nasledni delovi
- koja imovina čini zaostavštinu
- koja prava pripadaju naslednicima, a koja legatarima i drugim licima (na primer pravo plodouživanja)
Pravni lekovi protiv rešenja o nasleđivanju
Rešenje o nasleđivanju može se pobijati žalbom u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Kada rešenje postane pravnosnažno, ponavljanje postupka se vanrednim pravnim lekovima više ne može tražiti. Zainteresovana strana tada svoja prava mora ostvariti u parničnom postupku (tužbom) ili postavljanjem nekog od naslednopravnih zahteva nakon pravnosnažnosti rešenja.
Potrebna vam je pomoć u ostavinskom postupku?
Ostavinski postupci često deluju jednostavno dok se ne pojavi sporno pitanje — nejasan testament, neslaganje naslednika ili imovina koja nije uredno upisana. Pravovremen savet advokata može sprečiti da izgubite prava ili da nepotrebno platite veći porez.
Ako vam predstoji ostavinska rasprava ili imate pitanje o nasleđivanju, kontaktirajte našu kancelariju i zakažite konsultaciju.