Sve više parova u Srbiji živi zajedno godinama, pa i deceniju, a da nikada ne sklope brak. Malo ko zna da takva zajednica — vanbračna zajednica — ipak proizvodi pravne posledice, ali ne iste kao brak. U ovom tekstu iz oblasti porodičnog prava objašnjavamo koja prava vanbračni partneri imaju, a gde je zakonska zaštita značajno slabija nego kod supružnika.
Šta je vanbračna zajednica po zakonu
Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih ne postoje bračne smetnje. Zakon je izjednačava sa brakom u pogledu prava i dužnosti supružnika, ali samo ako zakonom nije drugačije određeno — a upravo tu postoje značajne razlike.
Ključni uslov je trajnost — kratkotrajna ili povremena zajednica života ne uživa ovu zaštitu. Da li je zajednica bila „trajnija“ ceni se od slučaja do slučaja, prema dužini i ozbiljnosti odnosa.
Imovinski odnosi — ovde su prava izjednačena
Što se tiče imovine stečene tokom vanbračne zajednice, primenjuju se ista pravila kao kod bračne imovine. To znači:
- imovina stečena zajedničkim radom tokom zajednice je zajednička, po pravilu u jednakim delovima
- pri podeli se, kao i kod braka, uzima u obzir doprinos svakog partnera — uključujući vođenje domaćinstva i brigu o deci
Dakle, kada je reč o deobi imovine stečene tokom zajedničkog života, vanbračni partner ima praktično ista prava kao bračni. Više o toj temi pročitajte u tekstu o podeli imovine nakon razvoda.
Izdržavanje između vanbračnih partnera
Vanbračni partner ima pravo da zahteva izdržavanje od drugog partnera pod istim uslovima koji važe za bračne drugove — ako ispunjava zakonom propisane uslove (nesposobnost za rad, nedostatak sredstava i sl.). I ovde je zaštita praktično izjednačena sa brakom.
Nasleđivanje — najveća i najvažnija razlika
Ovde nastaje ključna razlika koju mnogi ne znaju, a koja može imati ozbiljne posledice.
Vanbračni partner NIJE zakonski naslednik u istom smislu kao bračni drug. Za razliku od supružnika, koji je zakonski naslednik prvog naslednog reda, vanbračni partner ne nasleđuje po zakonu automatski, osim u pogledu imovine koja je stečena zajedničkim radom tokom trajanja zajednice (gde ostvaruje svoja imovinska, a ne naslednička prava).
Praktična posledica: ako jedan partner premine bez testamenta, drugi partner — makar živeli zajedno decenijama — po opštem pravilu ne nasleđuje ličnu imovinu preminulog partnera (onu koju je ovaj stekao pre zajednice ili nasleđem/poklonom), jer to pravo pripada zakonskim i nužnim naslednicima (deci, roditeljima i sl.).
Kako se partneri mogu zaštititi
Ako želite da vaš vanbračni partner nasledi vašu imovinu, ne treba se oslanjati na zakon — potrebno je preduzeti konkretne korake:
- sastaviti testament u korist partnera (u granicama nužnog dela drugih naslednika) — pročitajte više u tekstu o sastavljanju testamenta
- razmotriti ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim se imovina prenosi mimo zaostavštine
- jasno urediti imovinske odnose u pogledu zajednički stečene imovine
Bez ovih koraka, vanbračni partner ostaje pravno nezaštićen u pogledu nasleđivanja, bez obzira na dužinu i ozbiljnost zajedničkog života.
Dokazivanje vanbračne zajednice
Pošto vanbračna zajednica ne nastaje upisom (kao brak), njeno postojanje se dokazuje kada dođe do spora — svedocima, zajedničkim računima, adresom prebivališta, izjavama i drugim okolnostima koje potvrđuju trajnost i ozbiljnost zajednice.
Živite u vanbračnoj zajednici i brinete o svojim pravima?
Bilo da rešavate podelu imovine nakon razlaza ili želite da zaštitite partnera za slučaj smrti, prava vanbračnih partnera zahtevaju pažljivo pravno uređenje — jer zakon ovde ne štiti automatski onako kako mnogi misle.
Kontaktirajte našu kancelariju da zajedno uredimo vaš imovinski i naslednopravni položaj.