Poklanjanje nepokretnosti — najčešće roditelja detetu — jedan je od najčešćih načina prenosa imovine u porodici. Iako deluje kao jednostavan čin dobre volje, ugovor o poklonu ima stroga pravna pravila čije nepoštovanje može dovesti do spora ili poništaja. U ovom tekstu objašnjavamo šta treba znati.
Šta je ugovor o poklonu
Ugovor o poklonu je pravni posao kojim poklonodavac besteretno (bez naknade) prenosi svojinu na nepokretnosti poklonoprimcu, koji poklon prihvata. Ključna karakteristika je odsustvo naknade — ako postoji makar delimična naknada, može biti reč o mešovitom ugovoru, a ne o čistom poklonu.
Forma — obavezna overa kod javnog beležnika
Kao i kod kupoprodaje, ugovor o poklonu nepokretnosti mora biti u pisanoj formi i javnobeležnički potvrđen (solemnizovan). Bez ove forme, ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i ne može biti osnov za uknjižbu.
Ugovor mora sadržati i clausulu intabulandi — izričitu saglasnost poklonodavca da se poklonoprimac upiše kao vlasnik u katastar nepokretnosti.
Porez na poklon — ko plaća i koliko
Ovo je pitanje koje najviše zanima ljude, i odgovor zavisi od stepena srodstva.
Prvi nasledni red (deca, bračni drug, roditelji) — po pravilu su oslobođeni plaćanja poreza na poklon, uz ispunjenje zakonom propisanih uslova.
Drugi nasledni red i dalji srodnici, kao i lica koja nisu u srodstvu — plaćaju porez na poklon po propisanoj stopi, osim ako zakon predviđa drugačije oslobođenje.
Poresku obavezu i tačnu stopu utvrđuje nadležna poreska uprava na osnovu prijave prenosa, pa je prijavu poklona potrebno podneti u zakonskom roku.
Kada se poklon može opozvati
Iako je poklon po prirodi neopoziv čin dobre volje, zakon predviđa izuzetke kada poklonodavac može opozvati poklon:
- Zbog grube nezahvalnosti — ako se poklonoprimac teže ogrešio o poklonodavca, tako da bi po načelima morala bilo nepravično da poklon ostane na snazi.
- Zbog naknadnog siromaštva poklonodavca — ako poklonodavac posle poklona nema dovoljno sredstava za sopstveno izdržavanje ili izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, može tražiti vraćanje poklonjenog, u meri potrebnoj za izdržavanje.
- Zbog neizvršavanja naloga — ako je poklon dat pod nalogom (obavezom poklonoprimca da nešto učini), a poklonoprimac to ne izvrši bez opravdanog razloga.
Poklon i nužni deo naslednika
Vredi znati: pokloni koje je ostavilac učinio za života uzimaju se u obzir prilikom obračuna nužnog dela naslednika nakon njegove smrti. To znači da poklon učinjen jednom detetu može uticati na naslednička prava drugog deteta. Više o tome pročitajte u tekstu o nužnim naslednicima i nužnom delu.
Uknjižba nakon poklona
Nakon solemnizacije ugovora, sprovodi se uknjižba poklonoprimca kao vlasnika u katastru nepokretnosti — isti postupak kao i kod drugih osnova sticanja, preko E-šaltera, koji zahteva pristup profesionalnog korisnika (advokata ili javnog beležnika).
Planirate da poklonite ili primite nepokretnost?
Poklon nepokretnosti ima porodične, poreske i naslednopravne posledice koje je bolje razumeti unapred nego rešavati kroz spor kasnije.
Ako planirate poklon nepokretnosti, kontaktirajte našu kancelariju da sastavimo ugovor i sprovedemo uknjižbu.